Moćnici priznali da nisu spremni da se bore protiv Putina, svet zanemeo od šoka! Ono što su izneli u javnost je...

NATO nije "spreman" da se bori protiv predsednika Rusije Vladimira Putina bez podrške SAD, poručili su lideri tri države članice saveza koje se nalaze na prvoj liniji fronta u razgovoru za The Independent, pozivajući saveznike da drastično povećaju izdatke za odbranu.

U svetlu pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, lideri Letonije, Estonije i Finske apelovali su na NATO da prestane "beskrajno raspravljati" o tome kako se nositi s rastućom pretnjom iz Rusije, naglašavajući da je sada trenutak za jačanje odbrambenih kapaciteta Evrope.

"Nismo spremni. To je apsolutno jasno", izjavio je predsednik Letonije Edgars Rinkevičs. "Ne možemo se više oslanjati na to da će SAD ostati snažno angažovane u Evropi."

"Moramo povećati naše odbrambene kapacitete", dodao je premijer Estonije Kristen Mihal, "zbog ruske pretnje i njene nesposobnosti da postane demokratija koja funkcioniše u svetu zasnovanom na pravilima."

Tri države - Letonija, Estonija i Finska - jedine su članice NATO koje dele granicu s Rusijom, koja se proteže na 1.900 kilometara, od severnog vrha Finske do jugoistočne granice Letonije, koja se takođe graniči s Belorusijom, državom vazalom Vladimira Putina koja je korišćena kao baza za napad na Ukrajinu, navodi britanski list.

Finska, Estonija i Letonija takođe spadaju među najveće potrošače za odbranu u NATO, gledano relativno prema bruto domaćem proizvodu (BDP).

NATO zahteva od svojih članica da izdvajaju najmanje 2% BDP-a za odbranu, ali je do ove godine to ispunjavala tek trećina članica. Taj procenat je porastao na dve trećine članica, ali stručnjaci i dalje upozoravaju da su izdaci premali. Očekuje se da će Rusija do prvog kvartala 2025. izdvajati 6,3% svog BDP-a za odbranu.

Estonija troši 3,4% svog BDP-a na odbranu, što je drugi najviši procenat u savezu, odmah iza Poljske. Letonija izdvaja 3,15%, što je svrstava na četvrto mesto, odmah iza SAD, dok Finska troši nešto više od 2,4%.

Ujedinjeno Kraljevstvo je deveto, sa izdacima od 2,3%, dok laburistička vlada obećava povećanje na 2,5%. Međutim, ovi brojevi prikrivaju činjenicu da su izdaci za odbranu u Velikoj Britaniji relativno gledano ostali gotovo nepromenjeni od 2014. godine. Nasuprot tome, Estonija, Finska i Letonija su približno udvostručile svoja izdvajanja u tom periodu.

Kada su Finska i Švedska podnele zahtev za članstvo u NATO u maju 2022. godine, okončavši decenije neutralnosti, to je predstavljalo značajan doprinos vojnim sposobnostima saveza. Njihovim pristupanjem godinu dana kasnije, granica NATO s Rusijom se više nego udvostručila.

Finska vojska je jedna od najvećih u Evropi, s 280.000 vojnika koji "mogu biti mobilisani i potpuno opremljeni u roku od nedelju dana", kaže predsednik Aleksandar Stub. Gotovo petina od 5,5 miliona stanovnika Finske prošla je vojnu obuku zahvaljujući programu nacionalne službe.

Poslednjih godina Finska je ubrzano jačala svoje vojne kapacitete, s obzirom na pretnju koju predstavlja Rusija Vladimira Putina. Helsinki je od 2022. povećao godišnje izdvajanje za odbranu za gotovo 0,9% svog BDP-a.

Kao odgovor na početak ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Finska je finalizovala svoj najveći vojni ugovor, naručivši 64 lovca F-35A u vrednosti od 7,5 milijardi funti.

"Nemamo ovo zbog Stokholma ili Londona. Imamo ovo zbog Moskve", kaže Stub, govoreći o najnovijim vojnim kupovinama svoje zemlje i rastu njenih oružanih snaga.

Potreba za povećanjem investicija u odbranu u Evropi postojala je i pre reizbora Donalda Trampa, ali povratak republikanskog milijardera u Belu kuću bacio je dodatno svetlo na loše stanje mnogih evropskih članica NATO, posebno na zapadu kontinenta.

Tramp je na početku 2024. izjavio da će ohrabriti Rusiju da "radi šta god hoće" članicama NATO koje ne ulažu dovoljno u savez.

Ova izjava naišla je na kritike zbog podrivanja NATO-ovog člana 5, koji navodi da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Ipak, Stub je pohvalio Trampov "pritisak", iako je pozvao savez da se fokusira "više na sposobnosti, a manje na izdatke".

"Svako mora da ispravi svoj odbrambeni deficit", dodaje Stub, naglašavajući da Evropa mora nadoknaditi zaostatke iz vremena Hladnog rata. "Ne mislim da NATO može opstati bez SAD", kaže on.

Rinkevičs ističe da se vodi rasprava o povećanju minimalnog iznosa izdvajanja za odbranu NATO-a na 2,5%.

Tokom sastanka evropskih lidera u glavnom gradu Estonije, Talinu, u decembru, estonski ministar odbrane Hano Pevkur argumentovao je da bi članice NATO-a trebalo da troše čak 5% BDP-a na odbranu.

Iako nijedan od evropskih lidera nije rekao da veruje da bi Tramp mogao povući SAD iz NATO, uprkos njegovom dugogodišnjem skepticizmu prema savezu, postoje zabrinutosti da će SAD, naročito pod dolazećim predsednikom, sve više preusmeravati pažnju ka Kini i indo-pacifičkom regionu, uključujući i odbranu Tajvana.

"Njihov neprijatelj broj jedan ili konkurent je Kina", kaže Stub, ali dodaje da veruje da Tramp ipak razume značaj saveza u suprotstavljanju Pekingu.

Stručnjaci ističu da bi prebrzo preusmeravanje resursa i fokusa SAD ka indo-pacifičkom regionu, bez omogućavanja Evropi da postane nezavisnija, moglo dovesti do toga da SAD budu prisiljene da se vrate evropskim sigurnosnim pitanjima uz znatno veće troškove.

"Mislim da je u interesu SAD da ostanu angažovane u Evropi", kaže Stub. "U svakom slučaju, verujem da savezi zasnovani na vrednostima traju mnogo duže od saveza zasnovanih na interesima."

Osnovni razlog za povećanje evropske potrošnje na odbranu jeste podrška Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije. Pored sumnji u podršku SAD NATO-u, Tramp je takođe obećao da će prekinuti aktuelnu zapadnu politiku pružanja pomoći Kijevu dok ne povrati sve teritorije koje je okupirala Rusija.

Izjavio je da ubijanje na obe strane mora odmah prestati i da će on obezbediti kraj rata u roku od 24 sata nakon preuzimanja dužnosti. Mnogi se plaše da bi to podrazumevalo prisiljavanje Ukrajine da ustupi deo svojih trenutno okupiranih teritorija Rusiji.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski priznao je da ukrajinska vojska trenutno nema dovoljno snage da povrati teritorije pod ruskom kontrolom, koje uključuju četiri regiona na istoku i jugu zemlje, kao i poluostrvo Krim na Crnom moru.

Međutim, zemlje s prve linije evropskog fronta ostaju odlučne u tome da Putin ne sme biti nagrađen za svoju invaziju i da bezbednost kontinenta zavisi od uspeha Ukrajine.

"Da budem vrlo iskren, dok Rusija ratuje protiv Ukrajine i dok Rusija ne bude poražena u Ukrajini, neće biti potrebe da se pita ko je sledeći", kaže estonski premijer Mihal. "Ako dozvolimo Rusiji, kao režimu, nasilniku i tiraninu, da nešto prisvoji silom, a zatim kažemo, da, hajde da se dogovorimo da je polovina toga njihova, to bi bila vrlo loša poruka za budućnost demokratskog sveta."

Ipak, nesposobnost Evrope da se samostalno zaštiti, naročito bez SAD, dodatno naglašava teškoće u nastavku vojne podrške Ukrajini.

Kada je Zelenski rekao da Ukrajina nema kapacitet da povrati teritorije pod ruskom okupacijom, bilo je značajno što je naveo da je "diplomatski pritisak" jedini način da se osigura da Putin ne bude nagrađen za svoju agresiju.

Tokom sastanka u Briselu prošle nedelje, Zelenski je dodao da je "nemoguće" govoriti o uspešnom okončanju borbi ako Ukrajina dobije samo evropske bezbednosne garancije. Samo garancije koje uključuju podršku SAD bile bi dovoljne da spreče buduće napade Rusije, rekao je.

"Obučavamo Ukrajince zajedno s Estoncima i Fincima, ali trenutno kapacitet nije dovoljan", priznaje Rinkevičs.

"Rekao bih da trenutno problem nije samo u tome što mnoge države nisu spremne da obezbede Ukrajini oružje, već i u tome što odbrambena industrija nije sposobna da proizvodi na potrebnom nivou. Mi Ukrajini pružamo ono što možemo, ali u mnogim slučajevima smo već na granici onoga što imamo."

Portparol britanske vlade izjavio je: "NATO je najuspešniji odbrambeni savez u istoriji i učinio je područje pod njegovim kišobranom, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, sigurnijim i bezbednijim."

"Već izdvajamo 2,3% našeg BDP-a za odbranu i obavezali smo se da ćemo to povećati na 2,5% što je pre moguće. Naša posvećenost Ukrajini ostaje čvrsta, i obezbedićemo tri milijarde funti godišnje u vojnoj pomoći koliko god bude potrebno."

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)